Kuća koja ne pokušava da bude hotel.
Na obali bistre vode, među krošnjama Gornje Resave, stoji Etno-kuća „Leka“. Ovde se ne dolazi zbog hodnika punih soba i recepcije, već zbog osećaja da su kuća, dvorište, reka i vreme na nekoliko dana samo Vaši.
Drvo, kamen, stara veranda, domaćinski enterijer i zelenilo nose ono što se ne može kupiti novim nameštajem — osećaj mesta. Kuća je uređena da bude udobna, ali da ne izgubi trag kraja u kome je nastala.
Neke kuće ne daju samo krov nad glavom. Daju i mir u duši.
Dan koji ne mora da se požuruje.
Ujutru se kafa pije dok šuma još drži hlad. Popodne se bira mesto uz vodu. Predveče se vatra iz roštilja meša sa zvukom kaskada, a razgovor lako potraje duže nego što je planirano.
Istorija kuće živi u detaljima.
Etno karakter ovde ne počiva na dekoraciji radi dekoracije. Stari predmeti, kamen, drvo, bačve, ograde, saksije i sitni tragovi domaćinske ruke deo su iste priče — da prostor ostane topao, ličan i prepoznatljiv.
Zato kuća ne izgleda kao scenografija. Ona izgleda kao mesto u kome je neko želeo da sačuva ono što je lepo, korisno i svoje.
Domaćini su tu kada zatreba — ne i kada želite mir.
Gostima treba jednostavan dogovor, čista kuća, tačna informacija i osećaj dobrodošlice. Sve ostalo treba da preuzmu voda, šuma i vreme koje ste ostavili samo za sebe.
Ako Vam treba savet za put, ručak, izlet ili dolazak, javite se. Ako Vam ne treba ništa — još bolje. To znači da odmor radi svoj posao.